Jetra nikako ne podnosi ovaj napitak, izaziva brzo propadanje: Gore je od alkohola, a Srbi ga piju kao blesavi

Jedan napitak jetra nikako ne podnosi, dugoročnim konzumiranjem može da dođe do nakupljanja masnoća. U težim slučajevima i do ciroze jetre.

Poznato je da jetra svakodnevno obrađuje hranljive materije iz krvi, učestvuje u probavi stvaranjem žuči i u regulaciji šećera u krvi, sintetiše proteine važne za zgrušavanje i uklanja toksine poput alkohola i lekova. Pored toga, služi kao skladište vitamina i minerala. Zbog toga način ishrane i priprema hrane ima direktan uticaj na njeno zdravlje.

Voćni sokovi nisu bezopasni

Voćni sokovi važe za zdrave jer se dobijaju od voća i bogati su vitaminom C. Međutim, kako upozorava hepatolog i gastroenterolog Li Fu Peng, ne treba ih konzumirati u neograničenim količinama.

Uprkos tome što na prvi pogled deluju korisno, mogu imati i negativne posledice ako se piju svakodnevno i u većim količinama.

Za razliku od celog voća, sokovi ne sadrže vlakna. Često imaju visoku koncentraciju prirodnih šećera, a kupovni sokovi i aditiva. Upravo ta kombinacija može dovesti do naglog porasta šećera u krvi i povećanog unosa kalorija.

Kako voćni sokovi utiču na jetru

Redovna konzumacija većih količina voćnih sokova može doprineti gojenju i razvoju insulinske rezistencije. Jetra nikako ne podnosi voćne sokove jer, dugoročno, to povećava rizik od nakupljanja masnoće u jetri. Ovo stanje poznato jekao metabolički uzrokovana masna jetra.

Ovakvo stanje nikad ne ide samo. Pojavljuje se u kombinaciji s jednim ili više metaboličkih faktora rizika, uključujući višak kilograma ili prekomernu telesnu masu, dijabetes tipa 2, insulinsku rezistenciju i metabolički sindrom.

Kada masnoća počne da se taloži u jetri, njena struktura i funkcija postepeno se urušavaju. U težim slučajevima to može dovesti do oštećenja tkiva, pa čak i ciroze, što predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje.

Uloga voćnog šećera i vlakana

Glavni šećer u voćnim sokovima je fruktoza, koja se nalazi i u industrijski zaslađenim napicima. Kad se unosi u većim količinama, ona se u jetri pretvara u mast, što dodatno opterećuje ovaj organ.

S druge strane, vlakna iz celog voća imaju zaštitnu ulogu. Ona usporavaju apsorpciju šećera, pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi i doprinose osećaju sitosti. Istraživanja pokazuju da ishrana bogata vlaknima može da smanji rizik od razvoja masne jetre.

Koliko soka je previše

I pored svega navedenog, voćne sokove ne treba potpuno izbegavati, ali ključ je u umerenosti. Povremeno ispijanje čaše soka neće vam naškoditi, ali svakodnevna konzumacija većih količina može da ima kumulativan uticaj na zdravlje.

Stručnjaci zato savetuju da prednost ipak damo celom voću, koje uz prirodne šećere donosi i vlakna i druge korisne nutrijente.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)